Kako psihološki testovi mogu smanjiti saobraćajne nesreće

Tajna bezbednih profesionalnih vozača

Kada pomislimo na saobraćajne nesreće, često nam na pamet padne brzina, loši vremenski uslovi ili jednostavno loša sreća. Međutim, statistike govore da je u čak 90% slučajeva kriv ljudski faktor. Ljudska greška, nestrpljivost, loša procena situacije, previše stresa, ili jednostavno loša reakcija na iznenadne okolnosti.

Ali šta ako bismo mogli smanjiti ljudske greške i stvoriti vozače koji su otporniji, brži u donošenju odluka i sposobniji da se nose sa stresom i napetim situacijama na putu? Upravo na ovom pitanju temelji se studija psihološke validacije u saobraćaju, koju je sprovela kompanija SCHUHFRIED.

Koja je veza između psiholoških testova i bezbednosti vožnje?

Iako mnogi veruju da je vožnja samo veština upravljanja vozilom, zaista sigurna vožnja zahteva mnogo više od toga. To je kombinacija psiholoških osobina i sposobnosti, koje nam pomažu da na pravi način reagujemo u kritičnim situacijama.

U ovom istraživanju, 125 profesionalnih vozača prošlo je kroz specijalizovane testove sposobnosti i ličnosti, kao i praktične vozačke vežbe, kako bi se uočile njihove jake i slabe strane. Rezultati su otkrili da se za uspešnu i bezbednu vožnju moraju kombinovati kako kognitivne sposobnosti, tako i određene osobine ličnosti.

Testovi koji otkrivaju šta se zapravo dešava na putu

Nije tajna da je stres, brzina reakcije i sposobnost donošenja odluka ključ za vožnju u realnim saobraćajnim uslovima. Na osnovu testiranja, naučnici su utvrdili koja su to specifična testiranja koja omogućavaju da se izmeri prava vozačka sposobnost. Evo šta su rezultati pokazali:

• Real-life driving (Vožnja u stvarnim uslovima): Vozači koji imaju bolju koncentraciju (test pažnje) i brže reakcije (procena reakcije) pokazali su bolje veštine držanja saobraćajne trake, izbegavanja nesreća i reakcije na ponašanje drugih vozača. Takođe, osobine ličnosti poput odgovornosti i mentalne stabilnosti bile su presudne za sigurno ponašanje u realnim uslovima.

• Hazard Course (Hazard kurs): U simuliranim kriznim situacijama, vozači koji su pokazali veću toleranciju na stres i sposobnost da sagledaju širu sliku saobraćaja (sposobnost uočavanja opasnosti) reagovali su efikasnije. Ovi vozači su bolje manevrisali kroz neočekivane situacije, kao što su iznenadna zaustavljanja ili neočekivane promene u saobraćaju.

• Maneuvering (Manevrisanje): Za testiranje manevarskih sposobnosti, vozači sa razvijenim logičkim razmišljanjem i sposobnošću da brzo analiziraju situacije bolje su se snašli u vožnji kroz uske prolaze, parkiranju unazad i sličnim situacijama.

Kako ovo menja sigurnost na putevima?

Studija je potvrdila da je uspešna vožnja kombinacija tri ključne komponente:

• Sposobnosti: Brza reakcija, dobra procena saobraćajnih situacija, koncentracija na putu.
• Osobine ličnosti: Samosvest, odgovornost i smirenost pod stresom.
• Prilagođavanje: Sposobnost da se brzo prilagodimo novim uslovima i prepoznamo opasnosti u saobraćaju.

Šta sve ovo znači za industriju transporta? Pa, ukoliko se ovakvi testovi implementiraju u selekciju i obuku vozača, kompanije mogu smanjiti broj nesreća i povećati ukupnu bezbednost na putu. Korišćenje ovih psiholoških testova omogućava kompanijama da odaberu vozače sa pravim psihološkim profilom – one koji su ne samo vešti u vožnji, već i emocionalno stabilni i odgovorni.

Zašto je ovo važno?

Nesreće na putu ne izazivaju samo fizičke posledice, već i ogromne finansijske troškove.

U Evropskoj uniji, šteta prouzrokovana saobraćajnim nesrećama premašuje 180 milijardi evra godišnje. Prosečna šteta od saobraćajnih nezgoda u zemljama EU iznosi čak 2% BDP-a svake od tih članica. U Srbiji,  prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja,  troškovi saobraćajnih nezgoda u odnosu na ukupan BDP Srbije iznose čak 8,8 odsto!

Ovi troškovi uključuju popravke, lekarske troškove, gubitak radne sposobnosti, ali i ozbiljnu štetu na imidžu kompanije. Dakle, prevencija, kao i selekcija profesionalnih vozača sa psihološkim testovima, mogu dugoročno da smanje ove gubitke.

Kroz nauku ka sigurnijoj vožnji

Ova studija je još jedan dokaz da tehnologija i naučna istraživanja mogu da doprinesu bezbednosti na putevima. Psihološki testovi nisu samo nešto što se koristi u korporativnim selekcijama – oni su ključ za sigurnost na putevima. Bilo da je reč o vozačima kamiona, autobusa ili dostavnim vozilima, bolje testiranje, pažljiviji odabir i kontinuirani razvoj profesionalnih vozača mogu smanjiti rizik od nesreća i stvoriti sigurnije saobraćajno okruženje za sve nas.

Zato, sledeći put kada zatražite vozača sa dobrim kvalifikacijama, zapitajte se – da li je samo stručan za upravljanje vozilom, ili je i psihološki spreman za izazove puta?

Ostanite bezbedni na putevima!