Asertivnost u izazovnim situacijama na poslu

Zamislimo zaposlenu Ivu koja deli kancelariju sa koleginicom Lenom. Lena je osoba pomalo preke naravi, tako da Iva i ona povremeno dolaze do same ivice sukoba jer ona vrlo netolerantno i nervozno izražava svoje mišljenje, uz obavezno nipodaštavanje svačijeg tuđeg gledišta. Ponekada, kada misli da je dobra prilika, Iva pokušava da Leni to stavi do znanja, ali ona ne reaguje na to.

Jednoga dana ispred kancelarije, Iva je zadržala lift malo duže kako bi porazgovarala sa kolegom. Lena, shvativši to, glasno i vrlo uznemirujuće je uzviknula: “Nemojte da zadržavate lift, mnogo ste sebični i nevaspitani”. Ivu je ovo uznemirilo, ne samo zbog tona i uvrede koju je Lena izrekla, već i zato što je osetila stid pred kolegom.

Postoji mnogo različitih načina na koje Iva može reagovati u ovoj situaciji i svaki od njih predstavlja jednu posebnu vrstu asertivne reakcije.

Empatička asertivnost – Razumem da si razmišljala o tome da smo zaglavili lift i da onda nisu mogle da ga dobiju kolege koje ga čekaju na drugim spratovima, ali smeta mi kada mi na tako grub način ukazuješ na to i molila bih te za malo više strpljenja.

Asertivnost  u formi JA-govora – Kada na tako grub način razgovaraš sa mnom, osećam se neprijatno, volela bih da mi sledeći put staviš do znanja gde grešim na neki prijatniji način.

Konfrotativna asertivnost – Već sam ti ranije stavila do znanja da ne vičeš na mene, a ti to ne prestaješ da radiš. Očekujem od tebe da sledeći put govoriš sa mnom tišim tonom.

Eskalirajuća asertivnost – Nemoj da me vređaš. Već sam ti rekla da ne radiš to. Ne želim više da komuniciram sa tobom.

Kako prepoznati kada nisi dovoljno asertivan?

Teško ti je da jasno izraziš svoje mišljenje ili neslaganje – Često izbegavaš sukob i prećutkuješ ono što misliš.

Često se osećaš frustrirano ili ljutito, ali te emocije ne umeš da imenuješ i izraziš – Potiskivanje emocija zbog straha od konflikta može dovesti do unutrašnje napetosti i pasivno-agresivnog ponašanja.

Pristaješ na zahteve drugih i kada ti to ne odgovara – Često govoriš „da“ čak i kada to ide na tvoju štetu, zbog osećaja krivice ili želje da izbegneš neprijatne situacije.

Ne tražiš jasno ono što ti je potrebno – Umesto da direktno kažeš šta ti je potrebno, nadaš se da će drugi to sami prepoznati ili se oslanjaš na nagoveštaje.

Teško ti je da primiš kritiku ili da daš povratnu informaciju drugima – Možda osećaš da je kritika napad ili izbegavaš da drugima daš iskrenu povratnu informaciju da ih ne bi povredio.

Povlačiš se iz konflikata umesto da ih rešavaš – Ako stalno izbegavaš rasprave i prilagođavaš se drugima, moguće je da ne komuniciraš svoje potrebe na zdrav način. Konflikti ne moraju biti destruktivni i da mogu poslužiti kao prilika za pregovaranje i rešavanje problema.

Imaš osećaj da te drugi ne poštuju ili ne shvataju ozbiljno – Ako primećuješ da ljudi često ignorišu tvoje mišljenje ili te doživljavaju kao nekoga ko lako popušta, to može ukazivati na nedostatak asertivnosti. Autentična komunikacija doprinosi međusobnom poštovanju.

Kako izabrati koji stil asertivnosti ti najviše odgovara?

Stil asertivnosti zavisi od konteksta, ako je potrebno postaviti granice, koristimo odlučno odbijanje; ako izražavamo osećanja, biramo otvorenu, ali nenapadačku komunikaciju; a u svakodnevnim razgovorima težimo jasnom i direktnom izražavanju potreba uz poštovanje drugih.

• Odbijanje zahteva – Koristimo kada želimo da postavimo granice i kažemo „ne“ bez osećaja krivice. Na primer, kada nam neko traži nešto što nije u skladu s našim obavezama ili vrednostima. Ključno je koristiti jasan ton i kontakt očima, izbegavajući pasivnost ili agresivnost.

• Postavljanje molbi i upućivanje zahteva – Koristimo kada nam je nešto potrebno od drugih, ali na način koji ne ugrožava njihova prava. Na primer, kada tražimo pomoć na poslu ili izražavamo potrebu za podrškom u privatnim odnosima. Poruka treba da bude jasna i direktna, uz „ja“ izjave kako bismo izbegli optuživanje.

• Izražavanje pozitivnih i negativnih osećanja – Koristimo u međuljudskim odnosima kada želimo da pokažemo zahvalnost, pohvalimo nekoga ili izrazimo nezadovoljstvo. Na primer, ako nas neko povredi, možemo reći: „Kada mi ne odgovoriš na poruku ceo dan, osećam se zapostavljeno.“ Važno je da izražavanje emocija bude iskreno, ali ne i uvredljivo.

• Iniciranje, vođenje i zaključivanje razgovora – Koristimo u svim interakcijama kada želimo da budemo proaktivni u komunikaciji. Na primer, kada pokrećemo razgovor o problemu u timu na poslu ili postavljamo pitanje tokom sastanka. Prilagođavamo ton i tajming poruke situaciji kako bismo postigli najbolji efekat.

Kako preovladati osećaj sramote tokom iskazivanja asertivnosti?

Da biste prevazišli sramotu pri asertivnom delovanju, imajte na umu da je normalno osećati anksioznost tokom promena. Učenje da jasno i direktno izrazite svoja osećanja i potrebe može smanjiti osećaj sramote, naročito ako se fokusirate na svoja osećanja, a ne na optuživanje drugih. Obratite pažnju na kontakt očima, držanje tela i ton glasa. Gledanje sagovornika u oči, otvoreno držanje i smiren ton glasa mogu povećati vašu sigurnost. Kroz praksu i doslednost, asertivnost postaje prirodnija, a sramota se smanjuje, što poboljšava vaše samopouzdanje i smanjuje strah od negativnih reakcija.

Upotreba aktivnog slušanja i postavljanje pravog tona za razgovor može umanjiti nesporazume i smanjiti intenzitet negativnih reakcija. Ako dođe do kritike ili neslaganja, izbegavajte da reagujete emocionalno i sa optužbama, već izrazite svoje stavove i potrebe na konstruktivan način. Važno je da znate da pushback može biti reakcija na promene, jer ljudi obično nisu skloni odmah da prihvate nove dinamike komunikacije. Doslednost u primeni asertivnosti može pomoći da se takvi izazovi prevaziđu, poboljšavajući međuljudske odnose i smanjujući nivo stresa u komunikaciji.

Mada asertivno reagovanje deluje komplikovano, ono je ipak vrlo savladivo i nije teško ostvariti ga u komunikaciji. Unapređenje asertivnih veština zahteva pažnju na adekvatnost i pravovremenost reakcije, kao i na neverbalnu komunikaciju. Takođe, jedan od načina za poboljšanje asertivnosti je traženje stručne pomoći, kao što je psihoterapijska podrška, koja se može obezbediti kroz kompanije u kojima radite, uključujući intervencije u kriznim situacijama, kao i koučing.