Kompanijska kultura počinje komunikacijom

Komunikacija je razmena informacija između više osoba pisanim, usmenim, neverbalnim putem i slušanjem. Međutim, ona nije samo razmena informacija – ona je temelj svih odnosa i uspeha unutar firme. Bilo da komuniciramo sa kolegama, nadređenima ili klijentima, način na koji se izražavamo, kako se ponašamo i o čemu govorimo utiče na produktivnost i radnu kulturu tima. Sve to čini ono što zovemo „kompanijska kultura“.

U zavisnosti od kanala kojim se komunikacija provodi postoje:

Formalna – Neformalna Komunikacija

a) Formalna komunikacija obično organizovan i struktuisan vid komunikacije, tiče se posla, i organizacije rada u firmi, drugim rečima- to je striktno razgovor o poslu.

b) Neformalna komunikacija, obuhvata svakodnevne razgovore među kolegama koji nisu vezani za posao – šale, priče o vikendu, lični saveti uz kafu…

Verbalna – Neverbalna Komunikacija

a) Verbalna komunikacija je naš govor. Uključuje naš rečnik, ton glasa, intonaciju, slušanje i razumevanje drugog…

b) Neverbalna komunikacija obuhvata sve što šaljemo kroz govor tela – mimiku, gestikulaciju, stav tela.

Interna – Eksterna Komunikacija:

a) Interna komunikacija odnosi se na razgovore unutar firme, bilo da su to razgovori između kolega ili među nadređenima u firmi.

b) Eksterna komunikacija je komunikacija koja se odvija prema spoljašnjem svetu – sa klijentima, partnerima ili javnošću,i iako se tako ne čini, međusobno su zavisne.

Horizontalna – Vertikalna komunikacija:

a) Horizontalna komunikacija uključuje razgovor između saradnika iste nadležnosti, na primer, između dva menadžera kompanije;

b) Vertikalna komunikacija uključuje razgovor pripadnika različitih titula i ranga u poslovnoj hijerarhiji, npr. između direktora i sekretara.

c) Dijagonalna komunikacija je prelaz iz razgovora sa svojim kolegama na onaj sa nadređenim ili podređenim, ona je prenosna komunikacija sa jedne grupe na drugu.

Pasivna -Aktivna Komunikacija:

a) Pasivna komunikacija nastaje kada nadređeni daju instrukcije i materijale za rad, učesnici su prisutni, ali ne učestvuju aktivno. Česta je u većim predavanjima i online kursevima, ali može biti nečiji način rada.

b) Aktivna komunikacija traži angažovanje u razgovoru – postavljanje pitanja, izražavanje svog mišljenja… česta je uživo.

Kako kanali komunikacije utiču na poslovnu kulturu?

Kvalitet i odabir kanala komunikacije dokazano zavise od odnosa koji se gradi među akterima. Način na koji se izgovaraju stvari, vaš rečnik, i kako vas drugi razumeju utiče na vaš odnos kao lidera prema radnicima, i obrnuto. Neverbalna komunikacija koja prati taj govor ima, po nekim istraživanjima, jači uticaj na vaš imidž od verbalne komunikacije, ljudi češće pamte ono što se radi dok se govori od samih reči – prema tome, vaš izraz lica i stav tela daleko više šalju signale drugima o vašoj poslovnoj kulturi, raspoloženju, utisku prema kolegama i radu, i ona se prenosi na druge.

Formalan govor pomaže da se razjasne stvari, i uliva poverenje u stručnost govornika. Međutim, komunikacija je efektnija kada se ubaci spontanost, koja zbližava zaposlene i motiviše ih na rad.

Dobar odnos unutar firme, i otvorena komunikacija ka zaposlenima, bilo unutar, van svoje firme, kako komunicirate sa kolegama, a kako sa nadležnima ili onima drugačijeg zvanja utiču na toplu atmosferu u radnoj kulturi, i šalju klijentima i saradnicima dobru sliku o firmi.

Aktivna komunikacija, postavljanje pitanja, deljenje svog mišljenja tokom radionica ili sastanaka raščišćava nejasnoće, ali i pokazuje vašu zainteresovanost za mentorov materijal, a obrnuto poziva i oslobađa učesnike da budu aktivni.

Stilovi Komunikacije: Koji Stil Najviše Pripada Vama?

Pored vrsti komunikacija u odnosu na to gde se i kako vrši, postoje i stilovi komunikacija koji se najčešće dešavaju na ovim mestima kada je neki konflikt ili razgovor u pitanju;

Pasivna Komunikacija – Dominantna je kod ljudi koji obično izbegavaju konflikte, ne izražavaju svoje potrebe ili mišljenja i često se povlače u pozadinu i popuštaju tuđim zahtevima.

Primer pasivne komunikacije: “izvinite, stvarno izvinite, pokušaćemo, ali mi nemamo nikakvih ovlašćenja za to!”

Pasivno-agresivna Komunikacija — Ovaj stil je sličan pasivnoj, ali u njemu dolazi do nespretno skrivene agresije. Osoba možda neće reći direktno u čemu je problem, ali kroz sarkazam ili izbegavanje jasno daje do znanja da nije zadovoljna.

Primer pasivno-agresivne komunikacije: “Rekao sam da im taj plan ne valja, ali oni očigledno znaju bolje od mene. Ako, neka rade šta hoće, ne zanimaju me.”

Asertivna Komunikacija – Asertivna komunikacija je siguran stil komunikacije, gde osoba izražava sopstvena mišljenja, potrebe i granice, tako da poštuje integritet drugoga. Drugim rećima, asertivnost je zlatna sredina između pasivnosti i agresije, koja dokazano poboljšava odnose među zaposlenima i doprinosi psihičkom blagostanju pojedinca.

Primer asertivne komunikacije: “Razumem da ste trenutno u gužvi, ali bih bila zahvalna kada biste mi učinili uslugu…”

ili

„Žao mi je, ali ne možete tako sa mnom razgovarati, ne osećam se prijatno kad to radite.“

Agresivni stil – Često mešan sa sigurnim zbog medijske kulture („pravi vođa se nikad ne pokorava, sa radnicima ne treba blago…“), ovo je najčešći obrazac u kome vlada fokus na ličnom interesu, i rušenju tuđih granica.

Primer agresivnog stila: „Ne zanima me šta ti se dešava u životu, i da ti je neko umro, imaš odmah da se pojaviš sutra i dovršiš posao!“

Manipulativni stil – Manje poznat, odnosi se na vid komunikacije gde se umiljavanjem, laskanjem, uslugama, ili manipulacijom pravi pravi lažni imidž sebe i drugih da bi se dostigao cilj. Predstavlja spoj pasivne i agresivne komunikacije da bi se dobilo ono što se želi, i teško je izboriti se sa ovakvim komunikatorima kada ih primetite.

Primer manipulativnog stila komunikacije: „Ali zašto ne želiš da mi učiniš tu uslugu, zar ti nije stalo do nas, nakon svega što smo ti učinili?“

Kako stil komunikacije utiče na kompanijsku kulturu?

Primeri dobre i loše komunikacije:

-Ti si majstor za statistiku, ali mogao bi više pažnje da obratiš na neke podatke na tabeli.

– Hvala, znam da umem da  budem nepažljiv, posvetiću više vremena brojkama.

2.

– Malo je problematično, možda bi mogla da…

– Zar nije moj trud dovoljan? Celu noć sam pisala tekst, da biste ga odbacili!

– Tako je, onom kolegi niste ništa rekli, a on krade tekstove. Vidi se da imate favorite.

– U pravu ste, ipak je sve u redu.

3.

– Preskočio si tabelu, sada nećemo moći da pošaljemo ovaj tekst jer je užasan, kako si nesposoban!

– Znam, izvinite šefe, ja sam kriv, popraviću to…

Prema datim primerima se vidi rezultat korišćenja jednog od vodećih stilova u konfliktnim situacijama.

Pasivnim stilom komuniciranja osoba se povlači ili plaši, daje dojam svoje nesigurnosti i nezainteresovanosti, čime drugi mogu da prelaze preko njenih granica. Pasivno agresivnim stilom se stvara konfuzija kod slušalaca, i može izazvati suprotan efekat od željenog, da obe strane budu nezadovoljne jer cilj ostaje neispunjen. Agresivni stil izaziva najviše neprijatnih posledica, jer osoba zahteva ishitrene odluke od drugih, potencijalno uznemirava druge, i gradi neprijateljsku atmosferu na poslu. Manipulativnim stilom može brzo da se stigne do cilja, ali on stvara konfuziju, neprijatnost, nepoverljivost, i zdravstvene posledice kod targetiranih osoba i onih koji primete taj stil komunikacije kod drugog. Osobe koje se koriste ovim stilom su najsklonije da uzurpiraju kvalitet poslovne kulture.

Najsigurniji, i najbolje dokazan stil komunikacije je asertivni govor – samopouzdanjem, otvorenom komunikacijom i iskrenošću, osoba uliva poverenje drugih, smanjuje konflikt, povećava zadovoljstvo, učinak na poslu, i utiče vrlo povoljno na psihofizičko blagostanje ljudi i shodno tome, poboljšava radni performans i povoljno utiče na radnu atmosferu.

Kako Poboljšati Komunikaciju na Poslu?

Da biste poboljšali komunikaciju na radnom mestu, i pozitivno uticali na radnu kulturu vaše firme, bilo da ste lider ili zaposleni – preporučuje se da koristite asertivan stil komunikacije. To znači da budete otvoreni, iskreni, i da poštujete osećanja drugih, držeći do sebe.

Pri davanju feedbacka, izbegavajte kritiku ličnosti i generalizacije, usredsredite se na ispravku problema. Trudite se da feedback dolazi iz dobre namere, i poverenja u mogućnost boljeg razvoja zaposlenih. Balansirajte komentare o nečijem performansu, tako što ćete u svaku kritiku ubaciti dobre konstatacije o radu, i navesti dobar primer kako nešto može bolje da se odradi. Time ćete ohrabriti druge da se potrude.

Takođe, aktivno slušanje je ključno – postavljajte pitanja, dajte konstruktivne povratne informacije i uvažavajte tuđe stavove ili primedbe. Dobro komuniciranje ne samo da povećava produktivnost, već gradi pozitivnu atmosferu na poslu, koja je temelj svakog uspešnog tima.

Prema rečima Karl Rodžersa, tvorca terapije usmerene na klijenta: „Svaka osoba poseduje ogroman potencijal za rast, promenu i lični razvoj, ako joj se pruži odgovarajuća podrška“